{"id":541,"date":"2015-07-26T09:10:56","date_gmt":"2015-07-26T07:10:56","guid":{"rendered":"http:\/\/www.meteori.rs\/wordpress\/?p=541"},"modified":"2015-07-26T12:59:36","modified_gmt":"2015-07-26T10:59:36","slug":"otkrice-meteorskog-roja-perseidi","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/www.meteori.rs\/wordpress\/otkrice-meteorskog-roja-perseidi\/","title":{"rendered":"Otkri\u0107e meteorskog roja Perseidi"},"content":{"rendered":"

Izvor: Sky & Telescope<\/a>, 17. maj 2005.
\nAutor: Mark Littmann (Mark Litman)
\nPrevod: Du\u0161an Pavlovi\u0107<\/p>\n

Sve do 1837. godine niko nije uvi\u0111ao da se Perseidi pojavljuju jednom godi\u0161nje.<\/strong><\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>

Jedan od 25 miliona meteora koji sagorevaju u Zemljinoj atmosferi svakog dana. Ovaj sjajni Perseid je snimio Brice Atwood iz Rockforda, Illinois, u jutro 13. avgusta 1971. godine. Bljesnuo je neposredno pre kraja svog leta na nebeskoj sferi dugog 23\u00b0, nakon \u0161to je pre\u0161ao preko sjajnog traga zvezde \u03b8 u sazve\u017e\u0111u Zmaja (Theta Draconis, \u03b8 Dra).<\/p><\/div>\n

Edward Claudius Herrick (Edvard Klaudijus Herik) je bio knji\u0161ki moljac. Njegov otac je diplomirao na Univerzitetu Yale (Jejl) i bio je osniva\u010d \u0161kole za devojke. Njegova majka je bila potomak jednog od osniva\u010da Yalea. Herrickovi su \u017eiveli u New Havenu, Connecticut (Nju Hejven, Konektikat), gde se i nalazi Univerzitet Yale.<\/p>\n

Ali mladi Edward nije studirao na Yaleu. Nije uop\u0161te i\u0161ao na koled\u017e. Njegovi roditelji su smatrali da \u0107e njegova hroni\u010dna upala o\u010dnih kapaka biti prepreka ka njegovom uspehu u visokom obrazovanju. Tako je 1827. godine, sa 16 godina, Edward postao slu\u017ebenik u knji\u017eari koja je slu\u017eila studentima Yalea i samom fakultetu, i koja je tako\u0111e bila i izdava\u010dka ku\u0107a koled\u017ea.<\/p>\n

\"\"<\/a>

Jedna od nekoliko ranih kolor predstava pljuska Leonida 1833. godine u Severnoj Americi, koju je Bilderatlas der Sternenwelt 1892. godine objavio Edmund Weik sa Univerziteta u Be\u010du, Austrija. Ilustracija prikazuje meteora nad Nijagarinim vodopadima.<\/p><\/div>\n

Svi koji su u New Havenu imali intelektualna interesovanja zastajali su pored knji\u017eare, i Herrick je u\u017eivao u razgovorima sa profesorima poput astronoma Denisona Olmsteda (Denison Olmsted) i hemi\u010dara Benjamina Sillimana (Bend\u017eamin Siliman). Mladi slu\u017ebenik je vredno radio i do svoje 24. godine postao je jedan od vlasnika knji\u017eare. Na\u017ealost, posao je bio u zastoju tokom naredne tri godine i pretio je da se potpuno uru\u0161i.<\/p>\n

U ve\u010de 9. avgusta 1837. godine, dok se njegov posao polako teturao ka kolapsu, Herrick je posmatrao neuobi\u010dajeno veliki broj meteora na no\u0107nom nebu. Od ljudi koji su te no\u0107i ostali budni do kasno \u010duo je da su meteori jo\u0161 brojniji i sjajniji nakon pono\u0107i.<\/p>\n

Ameri\u010dki astronomi su 1837. godine bili jo\u0161 uvek pod uticajem uzbudljivog i epskog pljuska meteora koji se dogodio \u010detiri godine ranije. U ve\u010de izme\u0111u 12. i 13. novembra 1833. godine moglo se videti vi\u0161e od hiljadu zvezda padalica u minutu kako izviru iz sazve\u017e\u0111a Lav (vi\u0161e o tome mo\u017ee se na\u0107i u Sky & Telescope:<\/em> November 1995<\/em>, str. 24). Ovo je astronome potpuno iznenadilo; bio je to prvi put da je ve\u0107ina njih obratila pa\u017enju na meteore. Posebno su bili zapanjeni Olmstedovom idejom o tome da meteori iz meteorskih rojeva moraju imati paralelne putanje koje dolaze iz udaljenih delova svemira. Ve\u0107ina astronoma tada verovala je da su meteori tipi\u010dna atmosferska pojava, koju treba ignorisati kao oblake i vremenske prilike.<\/p>\n

Tada su astronomi po\u010deli da tra\u017ee istorijske bele\u0161ke i bili su okrenuti ka prethodnom meteorskom roju iz sredine novembra. Ali posmatrati obilje meteora u avgustu? To je bilo \u010dudno.<\/p>\n

 <\/p>\n

DRUGI GODI\u0160NJI METEORSKI ROJ?<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>

Denison Olmsted (1791-1859), profesor Univerziteta Yale i Herrickov saradnik, koji je dokazao da su meteori pljuska Leonida iz 1833. godine poreklom iz me\u0111uplanetarnog prostora, \u0161to je dovelo meteore u istra\u017eiva\u010dki okvir astronoma.<\/p><\/div>\n

Herrick, koji je bio oprezan i oportunista, po\u010deo je da tra\u017ei podatke o tome da li je njegov spektakl od 9. avgusta bio posmatran i iz drugih mesta, van New Havena. Tako\u0111e je tra\u017eio istorijske izvore o pojavi avgustovskih meteora prethodnih godina u isto vreme. Na\u0161ao je sedam slu\u010dajeva, od 1029. godine u Egiptu do 1833. godine u Engleskoj.<\/p>\n

Prate\u0107i Olmstedov primer, Herrick je napisao \u010dlanak za januarsko izranje Sillimanovog \u010dasopisa American Journal of Science and Arts<\/em> 1838. godine u kom je predlo\u017eio postojanje drugog godi\u0161njeg meteorskog roja. Prikazao je listu svojih dokaza i zatra\u017eio informacije od svih koji su primetili istu pojavu.<\/p>\n

Dok je njegov prvi \u010dlanak bio u \u0161tampi, Herrick je na\u0161ao jo\u0161 \u010detiri bele\u0161ke o poja\u010danoj aktivnosti meteora 9. ili 10. avgusta. Sada je bio siguran u svoju hipotezu.<\/p>\n

\"Op\u0161te uzev, 9. avgusta ili oko tog datuma, svake godine\", pisao je, \"pojavljuje se izuzetno veliki broj zvezda padalica.\"<\/p>\n

U drugom \u010dlanku Herrick je izneo dalje ta\u010dnije zaklju\u010dke:<\/p>\n

\n