Otkriće meteorskog roja Perseidi

Izvor: Sky & Telescope, 17. maj 2005.
Autor: Mark Littmann (Mark Litman)
Prevod: Dušan Pavlović

Sve do 1837. godine niko nije uviđao da se Perseidi pojavljuju jednom godišnje.

Jedan od 25 miliona meteora koji sagorevaju u Zemljinoj atmosferi svakog dana. Ovaj sjajni Perseid je snimio Brice Atwood iz Rockforda, Illinois, u jutro 13. avgusta 1971. godine. Bljesnuo je neposredno pre kraja svog leta na nebeskoj sferi dugog 23°, nakon što je prešao preko sjajnog traga zvezde θ u sazvežđu Zmaja (Theta Draconis, θ Dra).

Edward Claudius Herrick (Edvard Klaudijus Herik) je bio knjiški moljac. Njegov otac je diplomirao na Univerzitetu Yale (Jejl) i bio je osnivač škole za devojke. Njegova majka je bila potomak jednog od osnivača Yalea. Herrickovi su živeli u New Havenu, Connecticut (Nju Hejven, Konektikat), gde se i nalazi Univerzitet Yale.

Ali mladi Edward nije studirao na Yaleu. Nije uopšte išao na koledž. Njegovi roditelji su smatrali da će njegova hronična upala očnih kapaka biti prepreka ka njegovom uspehu u visokom obrazovanju. Tako je 1827. godine, sa 16 godina, Edward postao službenik u knjižari koja je služila studentima Yalea i samom fakultetu, i koja je takođe bila i izdavačka kuća koledža.

Jedna od nekoliko ranih kolor predstava pljuska Leonida 1833. godine u Severnoj Americi, koju je Bilderatlas der Sternenwelt 1892. godine objavio Edmund Weik sa Univerziteta u Beču, Austrija. Ilustracija prikazuje meteora nad Nijagarinim vodopadima.

Svi koji su u New Havenu imali intelektualna interesovanja zastajali su pored knjižare, i Herrick je uživao u razgovorima sa profesorima poput astronoma Denisona Olmsteda (Denison Olmsted) i hemičara Benjamina Sillimana (Bendžamin Siliman). Mladi službenik je vredno radio i do svoje 24. godine postao je jedan od vlasnika knjižare. Nažalost, posao je bio u zastoju tokom naredne tri godine i pretio je da se potpuno uruši.

U veče 9. avgusta 1837. godine, dok se njegov posao polako teturao ka kolapsu, Herrick je posmatrao neuobičajeno veliki broj meteora na noćnom nebu. Od ljudi koji su te noći ostali budni do kasno čuo je da su meteori još brojniji i sjajniji nakon ponoći.

Američki astronomi su 1837. godine bili još uvek pod uticajem uzbudljivog i epskog pljuska meteora koji se dogodio četiri godine ranije. U veče između 12. i 13. novembra 1833. godine moglo se videti više od hiljadu zvezda padalica u minutu kako izviru iz sazvežđa Lav (više o tome može se naći u Sky & Telescope: November 1995, str. 24). Ovo je astronome potpuno iznenadilo; bio je to prvi put da je većina njih obratila pažnju na meteore. Posebno su bili zapanjeni Olmstedovom idejom o tome da meteori iz meteorskih rojeva moraju imati paralelne putanje koje dolaze iz udaljenih delova svemira. Većina astronoma tada verovala je da su meteori tipična atmosferska pojava, koju treba ignorisati kao oblake i vremenske prilike.

Tada su astronomi počeli da traže istorijske beleške i bili su okrenuti ka prethodnom meteorskom roju iz sredine novembra. Ali posmatrati obilje meteora u avgustu? To je bilo čudno. Continue reading

Kometa Tempel-Tuttle u afelu

Kometa 55P/Tempel-Tuttle, roditeljsko telo Leonida, se bliži afelu. Udaljavaće se od Sunca još oko dve nedelje - u afelu će biti 8. oktobra 2014. Posle toga, kometa i očekivani pljusak Leonida će nam biti sve bliži - kometa će biti u perihelu 20. maja 2031, gotovo tačno na polovini između dva maksimuma Leonida 17. novembra 2030/2031.

Za pljusak Leonida 1998. članovi PMG su išli u Mongoliju i Koreju. Gde ćemo ići 2031?

Projekat NASA o Leonidima i kometi: http://leonid.arc.nasa.gov/comet.html

Vikipedija o kometi: http://en.wikipedia.org/wiki/55P/Tempel%E2%80%93Tuttle