Otkriće meteorskog roja Perseidi

Izvor: Sky & Telescope, 17. maj 2005.
Autor: Mark Littmann (Mark Litman)
Prevod: Dušan Pavlović

Sve do 1837. godine niko nije uviđao da se Perseidi pojavljuju jednom godišnje.

Edward Claudius Herrick (Edvard Klaudijus Herik) je bio knjiški moljac. Njegov otac je diplomirao na Univerzitetu Yale (Jejl) i bio je osnivač škole za devojke. Njegova majka je bila potomak jednog od osnivača Yalea. Herrickovi su živeli u New Havenu, Connecticut (Nju Hejven, Konektikat), gde se i nalazi Univerzitet Yale.

Ali mladi Edward nije studirao na Yaleu. Nije uopšte išao na koledž. Njegovi roditelji su smatrali da će njegova hronična upala očnih kapaka biti prepreka ka njegovom uspehu u visokom obrazovanju. Tako je 1827. godine, sa 16 godina, Edward postao službenik u knjižari koja je služila studentima Yalea i samom fakultetu, i koja je takođe bila i izdavačka kuća koledža.

Svi koji su u New Havenu imali intelektualna interesovanja zastajali su pored knjižare, i Herrick je uživao u razgovorima sa profesorima poput astronoma Denisona Olmsteda (Denison Olmsted) i hemičara Benjamina Sillimana (Bendžamin Siliman). Mladi službenik je vredno radio i do svoje 24. godine postao je jedan od vlasnika knjižare. Nažalost, posao je bio u zastoju tokom naredne tri godine i pretio je da se potpuno uruši.

U veče 9. avgusta 1837. godine, dok se njegov posao polako teturao ka kolapsu, Herrick je posmatrao neuobičajeno veliki broj meteora na noćnom nebu. Od ljudi koji su te noći ostali budni do kasno čuo je da su meteori još brojniji i sjajniji nakon ponoći.

Američki astronomi su 1837. godine bili još uvek pod uticajem uzbudljivog i epskog pljuska meteora koji se dogodio četiri godine ranije. U veče između 12. i 13. novembra 1833. godine moglo se videti više od hiljadu zvezda padalica u minutu kako izviru iz sazvežđa Lav (više o tome može se naći u Sky & Telescope: November 1995, str. 24). Ovo je astronome potpuno iznenadilo; bio je to prvi put da je većina njih obratila pažnju na meteore. Posebno su bili zapanjeni Olmstedovom idejom o tome da meteori iz meteorskih rojeva moraju imati paralelne putanje koje dolaze iz udaljenih delova svemira. Većina astronoma tada verovala je da su meteori tipična atmosferska pojava, koju treba ignorisati kao oblake i vremenske prilike.

Tada su astronomi počeli da traže istorijske beleške i bili su okrenuti ka prethodnom meteorskom roju iz sredine novembra. Ali posmatrati obilje meteora u avgustu? To je bilo čudno.

 

DRUGI GODIŠNJI METEORSKI ROJ?

Herrick, koji je bio oprezan i oportunista, počeo je da traži podatke o tome da li je njegov spektakl od 9. avgusta bio posmatran i iz drugih mesta, van New Havena. Takođe je tražio istorijske izvore o pojavi avgustovskih meteora prethodnih godina u isto vreme. Našao je sedam slučajeva, od 1029. godine u Egiptu do 1833. godine u Engleskoj.

Prateći Olmstedov primer, Herrick je napisao članak za januarsko izranje Sillimanovog časopisa American Journal of Science and Arts 1838. godine u kom je predložio postojanje drugog godišnjeg meteorskog roja. Prikazao je listu svojih dokaza i zatražio informacije od svih koji su primetili istu pojavu.

Dok je njegov prvi članak bio u štampi, Herrick je našao još četiri beleške o pojačanoj aktivnosti meteora 9. ili 10. avgusta. Sada je bio siguran u svoju hipotezu.

"Opšte uzev, 9. avgusta ili oko tog datuma, svake godine", pisao je, "pojavljuje se izuzetno veliki broj zvezda padalica."

U drugom članku Herrick je izneo dalje tačnije zaključke:

• Povećana aktivnost avgustovskih meteora traje oko tri dana, dok se meteori van ovog perioda maksimalne aktivnosti mogu posmatrati u intervalu od čak dve nedelje oko maksimuma.

• Kao i oni iz novembra, avgustovski meteori imaju "početnu tačku" (radijant), tačku na nebu iz koje prividno izviru. Herrick nije još uvek mogao da nađe fiksno mesto te tačke među zvezdama jer meteori nisu bili dovoljno brojni da načine njihov radijant očiglednim.

• Avgustovski meteori su brojniji od onih u novembru skoro svake godine, osim u retkim, izvanrednim prilikama kada novembarski meteori liju kao iz kabla.

• Kao dodatak novembru i avgustu, postoji verovatno i treći godišnji meteorski roj oko 30. aprila (danas poznat kao Liridi). Herrick je našao samo tri slučaja njihove aktivnosti — 1095, 1122, i 1803. godine — ali veliki pljuskovi ovih meteora su se pojavljivali u kasnom aprilu ovih godina.

Herrick je odbacio ideje o meteorima kao meteorološkim fenomenima, poput munja i duge, ili prašine koja pada natrag na Zemlju nakon erupcija vulkana. "Zvezde padalice su bez sumnje kosmička ili nebeska tela", pisao je, "a ne atmosferskog ili terestrijalnog porekla." Šta bi onda mogao da bude njihov izvor?

"Nije nemoguće", pisao je Herrick, "da ovi meteorski rojevi potiču od magličastih ili kometskih tela na koja, u određeno vreme, Zemlja nailazi." Ovo je bio drugi tačan uvid, koji je Olmsted začeo. Hipoteza da su meteori kometskog porekla je potvrđena 28 godina nakon Herrickovog člnaka, kada je otkrivena veza između meteora i kometskih orbita.

Zadovoljan svojih dostignućem, Herrick je napisao novi dokaz o svom godišnjem avgustovskom roju, koji je uključivao i njegove teorije o meteorima, i predao Sillimanu za objavljivanje u njegovom časopisu. Manje od dve nedelje kasnije dobio je šokantne vesti. Taj roj uopšte nije bio njegovo otkriće.

PARALELNA OTKRIĆA

Kao što se često dešava u nauci, drugi ljudi rade na istim problemima nezavisno u razmaku čak od samo nekoliko meseci. Pljusak Leonida iz 1833. godine galvanizovao je interesovanje za meteora, i vreme za to je bilo zrelo. Adolphe Quetelet (Adolf Ketle), belgijski statističar, osnivač i upravnik Briselske Opservatorije, pomenuo je veoma oprezno meteore iz sredine avgusta šest meseci ranije. Pažnju na meteore mu je skrenuo francuz François Arago (Fransoa Arago), koji je u to vreme, sa svojom sposobnošću da pronikne uznačajne naučne probleme i predloži eksperimente koji bi mogli da ih reše, dominirao evropskom naukom. Od čega su sačinjeni meteorski rojevi, pitao se Arago početkom spektakla 1833. godine, i kolika je aktivnost meteorskih kiša u toku običnih noći?

Problem je bio idealan za Queteleta, čija je opsesija bila statistika. U govoru pred Kraljevskom akademijom nauka i umetnosti Brisela 3. decembra 1836. godine, Quetelet je dao svoj odgovor: usrednjavanjem po noći i godini, jedan posmatrač treba da očekuje da vidi osam sporadičnih meteora (meteora koji ne pripadaju rojevima) na sat. Taj njegov uvid i danas dobro opisuje ovu pojavu. Nakon svog govora, Quetelet je napravio kratku napomenu o neuobičajenim avgustovskim meteorima, a u svom godišnjem izveštaju Briselske Opservatorije 1836. godine predstavio je ideju o ovom roju bojažljivo i gotovo usput: "Mislio sam da sam takođe primetio veliku učestanost ovih meteora u mesecu avgustu (od 8. do 15. avgusta)."

Tokom naredne godine, Quetelet je na svojoj opservatoriji slučajno otkrio zapise o izrazitoj aktivnosti meteora tokom 10. avgusta 1834. i 1835. godine, što se uklapalo u povećanje aktivnosti koju je on posmatrao 1836. godine. Na skupu Kraljevske akademije Brisisela 4. marta 1837. godine pozvao je sve naučnike da posmatraju nebo 10. avgusta 1837. godine.

Herrick je u međuvremenu naleteo na drugi godišnji meteorski roj koji se pojavljivao oko 7. decembra, Andromedide ili Bielide (nazvane tako mnogo kasnije, 1872. godine, kada je otkrivena njihova veza sa kometom Biela). Ovo je bilo zabavno, otkrivati meteorske rojeve. Herrick je pozvao posmatrače širom sveta da posmatraju svake noći tokom godine. Takođe, ponudio je nekoliko praktičnih saveta. "Zvezde padalice moraju se uvek posmatrati na otvorenom: posmatranjima poput posmatranja kroz prozor se ne može verovati."

Kada je naredni avgust (1839) nastupio, Herrick i njegova tri prijatelja bili su koncentrisani na određivanje radijanta njihovog omiljenog roja. Zaključili su da avgustovski meteori prividno dolaze iz sazvežđa Perseja — i bili su u pravu.

Ali Herrickovo otkriće opet nije bilo prvo. Ovoga puta je zakasnio pet godina.

 

LOCKE I PERSEIDI

11. avgusta 1834. godine, dnevne novine Cincinnatija (Cincinnati Daily Gazette) objavile su pismo uredniku od Johna Lockea (Džon Lok), direktora ženske škole. (Locke je upravo otpočinjao, u svojoj 43. godini, visoko produktivnu karijeru fizičara, geologa i proizvođača naučnih instrumenata.) Locke je video meteorski roj u veče 9. avgusta i, impresioniran Olmstedovim tekstovima o radijantu pljuska Leonida koji se dogodio manje od godinu dana ranije, posmatrao je taj događaj veoma pažljivo i zapazio je da on takođe ima svoj radijant, i to u Perseju (što je bilo tačno), blizu zvezde Algol (oko 17° južnije od pravog radijanta).

Lockeovo pismo u malim novinama na zapadnom frontu uopšte nije bilo zapaženo. Ali on je čitao i sam doprinosio naučnim časopisima i bio je ljut kada su Herrick i Quetelet dobili priznanje za otkriće kako avgustovskih meteora, tako i njihovog radijanta. Pisao je Sillimanu (za koga je jednom radio kao pomoćnik u laboratoriji) tvrdeći da je otkriće njegovo i ignorišući kasnije otkrivače. Silliman je prosledio to pismo Herricku, koji je odmah napisao napomenu za American Journal of Science and Arts u kojoj je odao priznanje Lockeovim posmatranjima. Tako sada imamo tri nezavisna otkrića meteorskog roja Perseidi.

Ali, nakon svega ispostavilo se da ih ima više. Hiljade.

 

SUZE SVETOG LAWRENCE-A

Najraniji otkrivači Perseida bili su anonimni i njihova dostignuća leže pohranjena u Almanahu engleskog farmera. I Quetelet i Herrick su slučajno naišli na to. Herrick je tome hrabro odao priznanje napisavši "Ispostavilo se da je godišnje pojavljivanje meteora oko 10. avgusta primećeno u dugom vremenskom periodu ranije." Thomas Furley Forster (Tomas Farli Forster) iz Londona zabeležio je svoja posmatranja 1827. godine u svojoj Džepnoj enciklopediji prirodnih pojava (Pocket Encyclopedia of Natural Phenomena). "Rukovodeći se zapisima gospodina T. Forstera", pisao je Herrick oktobra 1839. godine, citirajući Queteleta, "među katolicima nekih delova Engleske i Nemačke 'vekovima' postoji sujeverje da se goruće suze Svetog Lawrenca (Lorenca; Lovre; Arhiđakona Lavrentija) mogu videti na nebu u noći 10. avgusta, pa se ovoga dana proslavlja godišnjica njegovog mučeništva."

Sveti Lawrence je bio mučen i ubijen u Rimu 10. avgusta 258. godine, za vreme vladavine antihrišćanskog cara Valerijana. "Seljaci iz Frankonije i Saksonije su verovali da Sveti Lawrence proliva vatrene suze koje padaju sa neba svake godine na datum njegovog pogubljenja (10. avgusta)," napisao je Herrick, citirajući Briselske novine. "Ovo drevno i popularno nemačko verovanje ili sujeverje pobudilo je pažnju astronoma ovih (proteklih) nekoliko godina."

Herrick nikada nije izgledao ogorčen na to što je brzo sklonjen sa pozornice. Nastavio je veoma verno da prati svoje avgustovske meteore i da izveštava o njihovoj aktivnosti u Sillimanovom časopisu svake godine do kraja svog života.

1838. godine, ubrzo nakon što su se njegovi prvi naučni članci pojavili u štampi, Herrick je izgubio svoju knjižaru. Ali, Yale je bio toliko impresioniran njegovim učenje da mu je dodelio počasnu magistraturu. Pet godina kasnije, Yale je sagradio novu biblioteku i Herrick je postao glavni bibliotekar koledža. Bila je to prijatna ironija za čoveka koga su očne tegobe držale daleko od koledža i koji se stalno žalio na siromašne biblioteke New Havena. Herrick je proveo narednih 15 godina u intenzivnom razvijanju kolekcija biblioteke Yalea. Nikada se nije ženio. Nikada nije išao na odmor.

Kasnije je na sebe preuzeo posao pisanja i objavljivanja umrlica zaposlenih na univerzitetu Yale. Bio je tako dobro organizovan i efikasan da je čak napisao svoju sopstvenu umrlicu nekoliko dana nakon što je umro, 1862. godine, u 51. godini života.